BeljanicaБељаница је једна од највећих кречњачких планина источне Србије. Налази се између слива реке Млаве и Жагубичке котлине на северу и слива реке Ресаве на југу. Пружа се од запада ка истоку у дужини од 24 km, са просечном ширином од око 12 km. Захвата површину од 309 km², од чега 246 km² изразит крашки рељеф у кречњацима. Северни део је висораван са многим вртачама, увалама и слепим долинама (Бусовата, Речке са понором дубоким 150 м). Јужни део је стеновит, кречњачки гребен Бељаница (1.339 м[1]), који стрмим одсеком пада у клисуру реке Чемернице, десне притоке реке Ресаве. У гребену су многобројне пећине, од којих је највећа Велика Атула (560 м). У подножју гребена налазе се Мало и Велико врело, а у подножју северног обода Врело Млаве код Жагубице.

Fruška gora – Pavlasov memorijalPavlasov čot je jedan od tri najviša vrha (čota) na Fruškoj gori, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 531 metra. Ime je dobio po Ignjatu Pavlasu, osnivaču prvog planinarskog društva u Vojvodini. Česta je tačka u planinarskim rutama i mesto okupljanja planinara. Stoga je označen malim spomenikom u obliku piramide, podignutom u pitomoj šumi nedaleko od staze, koji odaje počast čoveku čije ime nosi. Svakog januara, u vreme održavanja pomena žrtvama racije u Novom Sadu, organizuje se Pavlasov memorijal, koji uključuje šetnju po Fruškoj gori do čota.