МаљенМаљен је планина у Србији која се налази јужно од Ваљева. Пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 km. Најпознатије туристичко одредиште на планини Маљен су Дивчибаре које се налазе на висини од око 960 метара изнад мора. Заталасана висораван Дивчибаре дуга је око 7 и широка око 3 km. Окружена је врховима: Голубац (1056 m), Велико брдо (1061 m), Kраљев сто (1104 m), Велика плећ (1037 m), Црни врх (1096 m) и Паљба (1051 m). Узвишењем Стражара (1061 m) подељена је на два дела: већи јужни део и мањи северни који се назива Питомине.

Trem, Suva planinaSUVA PLANINA Suva planina je planina u jugoistočnoj Srbiji duga 45 km, a široka 15 km, koja u geološkom i geografskom smislu pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina na samoj granici sa starijom Srpsko-makedonskom masom. Prostire se pravcem severozapad—jugoistok u visinskim zonama od 250 m do 1.810 m (Trem) i počinje istočno od Niške Banje, a završava se jugozapadno od Babušnice u Lužničkoj kotlini kroz koju protiče reka Lužnica. Suva planina je masiv sa izuzetnim pojavnim oblicima kraškog reljefa, riznica sedimenata različite starosti bogatih fosilnom florom, jedinstvena fitocenoza i šumski ekosistem, u okviru kojeg je zastupljeno 1.261 biljnih vrsta i evidentirano 128 endemičnih vrsta flore, 58 vrsta lišajeva, 139 vrsta ptica itd. Zato je prema nacionalnom zakonodavstvu, proglašena za područje sa statusom rezervata prirode i objektom geonasleđa Srbije.

ZasavicaСпецијалан резерват природе Засавица је природни резерват стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић.[1] Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.

АвалаАвала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава.[1] Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен. Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha.

Nera, RumunijaU jugozapadnoj Rumuniji, 25 km od granice sa Srbijom, reka Nera prolazi kroz prirodni rezervat Nacionalni Park Kanjon Nere Beušnice. Ovo je zaštićena oblast koja se nalazi u Banatskim planinama, a na maloj udaljenosti od Dunavske klisure. Staze u ovom nacionalnom parku su veoma raznolike i živopisne. Pored staza u stenama, livada, šumskih puteva, mnogih vodopada, kaskada, slapova, vrela, najlepše prirodne atrakcije su kanjon reke Nere i pritoka Nere, reka Beu sa vodopadom Beušnica i La Vaioaga, kao i tirkizno-zeleno vrelo zvano Begovo oko. U kanjonu Nere, desetak metara iznad reke u steni je uklesana uska staza koja prolazi kroz 5-6 malih tunela i veoma interesantna za prolazak.

Vršačke planineВршачке планине (рум. Munţii Vârşeţ, често зване и Вршачки брег, рум. Dealurile Vârşeţului) се уздижу усред Панонске равнице у југоисточном делу Баната. Пружају се у правцу исток-запад, у дужини од 19 km, са највећом ширином од 8 km. Површина им је 170 km², од чега је у Србији 122, а у Румунији 48 km². Гудурички врх, са 641 m надморске висине, највиша је тачка ових планина и целе Војводине. Од осталих врхова познати су Лисичја глава (590 m), Ђаков врх (449 m) и Вршачка кула (399 m).

KablarКаблар је висок 889 метара. Са планином Овчар (985 m) гради Овчарско-кабларску клисуру, кроз коју протиче река Западна Морава. Недалеко од Каблара налази се познато туристичко место Овчар Бања.

RtanjРтањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 km југоисточно од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565 m) представља природни феномен крашког рељефа. Специфичан распоред стена крашког рељефа није утицао само на биљни покривач, на воде и изворе Ртња, већ и на његов облик. Па ако погледамо на Ртањ са севера или југа, он нам се указује као дугачак гребен у облику трапеза, док је доле широк и масиван, горе се сужава у узани ивичасти зид.

МедведникПланина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.

Fruškogorski maratonPopovica je izletište najbliže Novom Sadu i startna je pozicija čuvenog Fruškogorskog maratona. U blizini su uređeni vidikovac Orlovo bojište, Popovičko jezero, planinarski domovi i drugi sadržaji. Orlovo bojište je nekadašnji kamenolom sa čijeg vrha se pruža prelep pogled na Iriški venac i TV toranj. Na Popovici možete i prošetati planinarskim stazama.

Ниске Татре и МатраНиске Татре (слч. Nízke Tatry) су планински венац који се простире кроз централну и источну Словачку и налазе се јужно од Високих Татри (Vysoké Tatry) од којих их дели долина реке Вах, док их са јужне ограничава река Хрон. Највиши врх је Ђумбер (Ďumbier) са 2.042 метара надморске висине, док се поред њега налази, за нијансу нижи, Хопок на чијих 2.024 метара. На крајњем истоку се налази Краљова хоља (Kráľova hoľa) са 1.946 метара надморске висине. Матра је планински ланац у северној Мађарској, између градова Ђенђеш и Егер. Највиши врх земље, Кекештето (1014 м), припада овом планинском венцу.

КозоморКозомор је планина у западној Србији. Њен највиши врх, Велики Козомор, има надморску висину од 1.007 метара. Налази се у близини града Косјерића.

Jablanica, ZlatiborZlatibor, planina koja se prostire na površini od oko 1000 km2, dugačka је 30 km, а široka i do 15 km. Pruža se pravcem sjeverozapad-jugoistok. Najviši vrh je Tornik (1496 m).

Тврђава РамРам је тврђава на десној обали Дунава у истоименом селу, удаљена 25 км од Пожаревца. Смештена је на стени која се са североисточне стране спушта ка Дунаву. Постојање тврђаве се може поделити на 3 периода: антички римски период, средњевековни српски период, и на крају период отоманске, тј. турске окупације. Белоцркванска језера налазе се у непосредној близини, југозападно од града Беле Цркве. То су вештачка, кристално чиста језера укупне површина 150 хектара, настала експлоатацијом шљунка у индустријске сврхе са дна Панонског басена.

Soko banjaSokobanja je gradsko naselje i banja u Srbiji koje administrativno pripada opštini Sokobanja u Zaječarskom okrugu. Sokobanja je poznata po banjskom turizmu. Zbog svojih termalnih voda, Sokobanja ima razvijen banjski turizam.

Kup Fruške gorePlaninarski dom Orlovo gnezdo se nalazi se na Fruškoj gori, na Popovici, nešto dalje od naselja prema Paragovu. Vlasništvo je PSD „Jugodent” iz Novog Sada.

Загајичка брдаЗагајичка брда представљају највиши део Делиблатске пешчаре, а по многима и најлепши. Поглед са њих пружа се десетинама, па и стотинама километара са свих страна. Виде се околна места али и по неко даље место, Вршачке планине, јужни Карпати, као и вода Дунава у даљини. Уласком у зону Загајичких брда, где су пешчане дине високе више од 200 m, добија се осећај као да сте у некој планинској области, а не у равничарској пешчари.

Стара планинаСтара планина, или планина Балкан, јесте планински ланац који припада Балканским планинама (део Карпатско-балканских планина), а налази се претежно у Бугарској и знатно мањим делом у југоисточној Србији. Дужина овог планинског система износи 530 km. Пружа се од Вршке чуке са српско-бугарске границе на западу све до рта Емине код Црног мора на истоку. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2.375 m) у Бугарској. У Србији, највиши врх је Миџор са 2.169 m нмв што га чини највишом тачком уже Србије.

MusalaRilska planina leži udaljena oko 100 km od Sofije u jugozapadnoj Bugarskoj. Najviši vrh planine je 2925 m. visoka Musala, ostali veći vrhovi su: Dimitrov (2902 m), Malovica (2730 m), Rilec (2715 m) i Belmeken (2627 m). Planina Rila prostire se na površini od 2,629 km², od toga se na površini od 81 000 hektara prostire Nacionalni park Rila.

Фрушкогорска трансверзалаНајстарија и највећа трансверзала у Србији. Основана је 1956. године, а досада ју је обишло преко 3000 планинара. Прошла је кроз неколико фаза. 1996. године је последњи пут трансформисана и свечано обновљена. Има 32 контролне тачке и дуга је преко 164,7 километара са укупно 5562 м успона и 5542 м спуста. Обележена је двосмерно равностраним црвено-белим троуглом. О трансверзали брине Планинарски савез Војводине.

МаглићМаглић је динарска планина између БиХ (Републике Српске) и Црне Горе. Налази се на тромеђи географских области Босна, Херцеговина и Стара Херцеговина. Маглић је уједно и назив највишег врха у Републици Српској, односно БиХ. Највиши врх планине је Велики Витао (2.396 m) који се налази на подручју Црне Горе, док је врх Маглић на 2.386 m надморске висине.

ПетрусПетрус је тврђава у Србији, која се налази 11 километара североисточно од данашњег Параћина, код села Забрега. Смештена је на узвишењу које са три стране окружује река Црница, док је са четврте (западне) стране заштићена вештачким шанцем.

Јулијски АлпиЈулијски Алпи (словен. Julijske Alpe, итал. Alpi Giulie) су горски масив који се простире од североисточне Италије до Словеније. Име носе по римском владару Гају Јулију Цезару. Њихов највиши врх уједно је и највиши врх Словеније – Триглав (2.864 m), а други по висини је италијански Монтаж (2.753 m). Велики део Јулијских Алпа укључен је у Триглавски национални парк.

TaraMasiv planine Tare nalazi se u zapadnoj Srbiji, u severozapadnom delu oivičen dubokim kanjonom reke Drine, dok mu se ogranci spuštaju ka kremanskoj dolini i dolini reke Đetinje, gde se oslanja na ogranke Zlatibora. Područje planine Tare sačinjava najzapadniju skupinu iz grupe Starovlaških planina i, u širem smislu, sastoji se od tri podeone celine, donekle izdvojene rečnim dolinama, prevojima ili sedlima. Neki od poznatijih vrhova su vrh Zborište 1.544 m, vrh Koziji Rid 1.591 m, vrh Veliki kraj 1.444 m.

Čortanovačka šumaПланинарски дом Козарица на падини Фрушке горе, у Чортановцима, у непосредној близини Дунава и пруге Нови Сад – Београд. Власништво је планинарског друштва Железничар из Инђије.

ВласинаВласина обухвата већи део Власинске висоравни у југоисточној Србији. На овој се висоравни налази вештачко језеро чија надморска висина прелази 1.000 m. Власинска висораван са језером је јединствени планински пејзаж, по много чему редак, интересантан и привлачан. Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варедник.

BukovacBukovac je naselje u Srbiji u opštini Petrovaradin u Južnobačkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 3585 stanovnika. Буковац се географски налази у Срему, са десне обале Дунава, на обронцима Фрушке горе и кроз место пролази Буковачки поток, међутим административно припада Јужнобачком округу.

Drežnička gradinaNeki Drežničku gradinu nazivaju planinom, a drugi brdom. Nalazi se u zapadnoj Srbiji, u užičkom kraju, između Užica i Požege. Kada se krene od zaseoka Tešići do Zaboja, a odatle stenovitom stazom prema vrhu, stiže se na vrh Drežničke gradine na 931 m nadmorske visine. Ovaj vrh je poseban vidikovac, vidi se u punom krugu od 360 stepeni. Od svih gradina u okolini Užica, Drežnička sadrži najviše istorije, zato se tu nalazi mala kamena piramida, spomenik, partizanima izginulim u avgustu 1941. godine u borbi sa Nemačkim okupatorom. Drežnička gradina nalazi se iznad fascinantne Potpećke pećine. Spomenik prirode Potpećka pećina je vrelska pećina sa velikim ulaznim portalom karakterističnog izgleda, etažnim rasporedom kanala i kristalnom ornamentikom.[1] Potpećka pećina je spomenik prirode koji se nalazi u mestu Potpeće, koje se nalazi 14 km jugoistočno od Užica. Njen potkovičasti ulaz se nalazi na strmoj krečnjačkoj litici, u podnožju Drežničke gradine (932 m nmv). Sa visinom od 50 m i širinom od 12 m pri dnu, odnosno 22 metara pri vrhu, predstavlja najviši pećinski ulaz u Srbiji.

Fruška goraФрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију. Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком[1] и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

RajacRajac je planinski predeo, deo planine Suvobor, u okviru Valjevskog kompleksa planina. Nalazi se na teritoriji opštine Ljig, na 10km od Ljiga. Nadmorska visina Rajca kreće se od 600 do 849 m.

Кучајске планинеПод термином „Кучајске планине” подразумева се неколико планинских венаца, врхова и висоравни, односно заталасана планинска површ засечена речним долинама. Просечна висина површи је 1 000 m, уз поједине ниже депресије, а средином простора уздиже се венац Јавориште, који дели предео на два дела. На овом венцу су неки већи врхови: Оштри камен (1 213 m), а јужно од њега су нешто нижи Јаворити врх, врх Трива Палчин и Копривно брдо. У наставку Јаворишта, на северу је купа Тресте са врхом Велика Треста (1 284 m), највишим врхом планине. Северније, недалеко од Тресте, издиже се врх Стража (1 223 m), познати видиковац на споју са планином Бељаницом.
Аутор фотографије: Milos Krstic – Сопствено дело, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=41075302

SuboticaVizitorski centar „Ludaš”, staze vode u okolini Ludaškog jezera, Krvavog jezera i Palićkog jezera

Доња МостонгаПредео изузетних одлика Доња Мостонга налази се у Војводини на територији Западнобачког округа између Бача, Дероње и Каравукова, у сливном подручју некадашњег доњег тока реке Мостонге, данас деонице канала „Бачки Петровац–Каравуково” у саставу основне каналске мреже хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.

KablarКаблар је висок 889 метара. Са планином Овчар (985 m) гради Овчарско-кабларску клисуру, кроз коју протиче река Западна Морава. Недалеко од Каблара налази се познато туристичко место Овчар Бања.

КотленикКотленик је планина у централној Србији, у близини града Краљева. Припада групи динарских, и подгрупи шумадијских планина. Највиши врх је Црни врх, на висини од 749 метара надморске висине.
Према геолошкој старости и особинама присутног камена, врх Котленика одговара купи угашеног вулкана.

ГучевоГучево је планина која се налази северно од Борање и у простору који Дрина полулучно затвара са запада и северозапада. Највиша тачка се налази на 779m надморске висине и зове се Црни врх и спада у ред нижих Ваљевско-подрињских планина.
Аутор: Milan photo – Сопствено дело, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=154093599

Бесна КобилаБесна кобила је планина у југоисточној Србији, на развођу слива Јужне Мораве и слива Струме. Припада планинама Родопског масива. Највиши врх јој је 1.922 m., а остали високи врхови су Шупљи пад (1.862), Мусул (1.777), Мечит (1.587), Бела Вода и Модрика.
Аутор: Bobik на српски / srpski Википедија, CC BY 3.0 rs, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=7922265

Grgurevci – Lovački dom lovačkog društva Soko

КосмајКосмај је планина у Србији, у околини Сопота и Младеновца. После Авале (506 m) је најнижа планина у Шумадији са својих 626 m надморске висине. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије

Deliblatska peščaraДелиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара[1] (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату. Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприведним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.