Goč i Studena planinaGoč je planina u centralnom delu Srbije, deo je severnokopaoničkog venca i spada u kategoriju nižih planina. Prostire se u pravcu zapad-istok u dužini od 10 kilometara. Najviši vrh Goča je Krnja jela koja ima nadmorsku visinu od 1127 m. Goč je udaljen 15-tak kilometara od Vrnjačke Banje (oko 200 km od Beograda) i upravo ga ta blizina čini jednim od mesta koje se preporučuje za izlete banjskih turista.
Studena planina se nalazi u blizini Kraljeva, i pripada kopaoničkoj grupi planina. Pruža se od doline Ibra na zapadu do Goča na istoku i zajedno sa Ravnom planinom čini jedinstven greben. Južno od Studene planine nalazi se Kopaonik, a severno planina Stolovi. Najviši vrh je Kavgalija, čija visina je 1355 m.

Trem, Suva planinaSUVA PLANINA Suva planina je planina u jugoistočnoj Srbiji duga 45 km, a široka 15 km, koja u geološkom i geografskom smislu pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina na samoj granici sa starijom Srpsko-makedonskom masom. Prostire se pravcem severozapad—jugoistok u visinskim zonama od 250 m do 1.810 m (Trem) i počinje istočno od Niške Banje, a završava se jugozapadno od Babušnice u Lužničkoj kotlini kroz koju protiče reka Lužnica. Suva planina je masiv sa izuzetnim pojavnim oblicima kraškog reljefa, riznica sedimenata različite starosti bogatih fosilnom florom, jedinstvena fitocenoza i šumski ekosistem, u okviru kojeg je zastupljeno 1.261 biljnih vrsta i evidentirano 128 endemičnih vrsta flore, 58 vrsta lišajeva, 139 vrsta ptica itd. Zato je prema nacionalnom zakonodavstvu, proglašena za područje sa statusom rezervata prirode i objektom geonasleđa Srbije.

Fruška goraФрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију. Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

KablarПланина Каблар се налази на 13 km у ваздушној линији (23 km путем) од Чачка, и 155 km од Београда путем а тачно 100 km у ваздушној линији. Каблар је висок 889 метара. Са планином Овчар (985 m) гради Овчарско-кабларску клисуру, кроз коју протиче река Западна Морава. Недалеко од Каблара налази се познато туристичко место Овчар Бања.

Vršačke planineВршачке планине (рум. Munţii Vârşeţ, често зване и Вршачки брег, рум. Dealurile Vârşeţului) се уздижу усред Панонске равнице у југоисточном делу Баната. Пружају се у правцу исток-запад, у дужини од 19 km, са највећом ширином од 8 km. Површина им је 170 km², од чега је у Србији 122, а у Румунији 48 km². Гудурички врх, са 641 m надморске висине, највиша је тачка ових планина и целе Војводине. Од осталих врхова познати су Лисичја глава (590 m), Ђаков врх (449 m) и Вршачка кула (399 m).

BukuljaBukulja je planina u Šumadiji, u čijem podnožju se nalaze Aranđelovac i Bukovička banja, a njen najviši vrh je visok 696 metara. Nastala je pre oko 15 miliona godina tektonskim pokretima, a pripada Dinaridima. Metamorfnog je porekla. Obrasla je bukovom, grabovom i hrastovom šumom, a naziv planine potiče od reči bukulj – deminutiva slovenske reči buk.

Tometino poljeU podnožju Maljena, između Požege i Divčibara, na nadmorskoj visini od 750 metara, nalazi se Tometino Polje, talasasta visoravan, sa brojnim vidikovcima, među kojima se ističe pogled na meandre reke Bele i Crne Kamenice. Te dve reke se spajaju u jednu Kamenicu i ona se kasnije uliva u Zapadnu Moravu kod Kablara.
Na Kamenici je Orlovo gnezdo, nekada je bio ranč, a sada je napušten, gde se može obići veštačko jezerce. Tu je i stanište orlova, koji svaki dan sleću i nadleću ovo mesto. A kažu da je Tometino polje stanište i drugih retkih vrsta ptica.

AjdovščinaАјдовшчина је град у Випавској долини (Випавска долина), Словенија.

Fruškogorski maratonPopovica je izletište najbliže Novom Sadu i startna je pozicija čuvenog Fruškogorskog maratona. U blizini su uređeni vidikovac Orlovo bojište, Popovičko jezero, planinarski domovi i drugi sadržaji. Orlovo bojište je nekadašnji kamenolom sa čijeg vrha se pruža prelep pogled na Iriški venac i TV toranj. Na Popovici možete i prošetati planinarskim stazama.

Bjelašnica, Treskavica, TrebevićBjelašnica je visoka planina smeštena u središnjem delu Bosne i Hercegovine, jugozapadno od Sarajeva.Najviši vrh je istoimeni vrh Bjelašnica (2067 m), kojeg još zovu Opservatorija po meteorološkoj stanici koja se na njemu nalazi. Ostali značajniji vrhovi su Krvavac (2061 m / prema pojedinim izvorima 2062 m), Velika i Mala Vlahinja (2055 m / prema pojedinim izvorima 2056 m), Veliki strug (2026 m), Hranisava (1964 m), Obalj (1896 m) i dr.
Treskavica je planinski masiv u južnoj Bosni i Hercegovini, pripada Dinarskim planinama. Spada u venačne planine. Najviši vrh (2.086 m), ima tri imena, Đokin toranj (po limenom tornju), Paklijaš (zbog surovosti i nepristupačnosti terena) ili Mala ćaba (kaba, kako su ga nazvali meštani iz podnožja, koji su ga posećivali iz religijskih razloga). Od ostalih vrhova ističu se Barice (2.079 m), Pašin vrh (2.070 m), Djevojačka Stijena (2.058 m), Ljelјen (1.977), Oblik (1.876 m).
Trebević јe planina u centralnom dijelu Bosne i Hercegovine. Nalazi se јugoistočno od Sarajeva, visoka јe 1628 metara i nadovezuјe se na planinu Jahorinu.

ZlatiborZlatibor, planina koja se prostire na površini od oko 1000 km2, dugačka је 30 km, а široka i do 15 km. Pruža se pravcem sjeverozapad-jugoistok. Najviši vrh je Tornik (1496 m).

Ruj planinaRuj (bug. Руй) je planina smeštena na krajnjem jugoistoku Srbije, uz granicu sa Bugarskom nedaleko od Pirota, pored Zvonačke Banje. Ona pripada Rodopskim planinama i predstavlja najzapadniju tačku tog planinskog venca. Najviša tačka na Ruju iznosi 1.706 metara nmv, a pored nje, na planini se nalazi još sedam vrhova viših od 1.400 metara nmv.

Fruška goraФрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију. Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

Fruška goraФрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију. Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

RtanjРтањ је планина која се налази у источној Србији, око 200 km југоисточно од Београда, надомак Бољевца. Припада Карпатским планинама, а највиши врх Шиљак (1565 m) представља природни феномен крашког рељефа. Специфичан распоред стена крашког рељефа није утицао само на биљни покривач, на воде и изворе Ртња, већ и на његов облик. Па ако погледамо на Ртањ са севера или југа, он нам се указује као дугачак гребен у облику трапеза, док је доле широк и масиван, горе се сужава у узани ивичасти зид.

Soko banjaSokobanja je gradsko naselje i banja u Srbiji koje administrativno pripada opštini Sokobanja u Zaječarskom okrugu. Sokobanja je poznata po banjskom turizmu. Zbog svojih termalnih voda, Sokobanja ima razvijen banjski turizam.

AriljeArilje je gradsko naselje i sedište opštine Arilje u Zlatiborskom okrugu.

Gledićke planineГледићке планине простиру се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 35 km између Крагујевца на северу, Груже на западу и Левча на истоку до Западне Мораве на југу. Оне су, после Рудника. највише шумадијске планине. На њима је највиши врх Самар (922 m), a после њега врхови Јасеновита глава (906 m), Црни врх (897 m), Шиљата стена (868 m) и др.

TaraMasiv planine Tare nalazi se u zapadnoj Srbiji, u severozapadnom delu oivičen dubokim kanjonom reke Drine, dok mu se ogranci spuštaju ka kremanskoj dolini i dolini reke Đetinje, gde se oslanja na ogranke Zlatibora. Područje planine Tare sačinjava najzapadniju skupinu iz grupe Starovlaških planina i, u širem smislu, sastoji se od tri podeone celine, donekle izdvojene rečnim dolinama, prevojima ili sedlima. Tara u užem smislu – Ravna Tara – deo masiva sa Kaluđerskim barama i krečnjačkom visoravni između sledećih reka: Drina, Rača, Konjska reka, Beli Rzav i Derventa (vrh Zborište 1.544 metara nadmorske visine). Crni vrh – između suve granice Srbije i Bosne te između sela Zaovine i Rastište. U vezi je sa Ravnom Tarom na prevoju Čemerište, a sa Zvezdom na sedlu Predov Krst (vrh Koziji Rid 1.591 metara nadmorske visine). Zvijezda – u trouglu između sela Rastište i Jagoštica i kanjonskog dela Drine (vrh Veliki kraj 1.444 metara nadmorske visine).

ŠomrdaŠomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap u blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

ProkletijeПроклетије (Алтин, Тројанске планине) су планински венац у источној Црној Гори, јужној Србији (Метохија) и северној Албанији.[1] Проклетије су висок планински венац на југоисточном рубу Динарског планинског система. Највиши врх Проклетија Језерски врх висок 2.694 m је истовремено и највиши врх Динарских планина. Други по реду је Ђеравица на Косову и Метохији са 2.656 m. Ђеравица је уједно и други највиши врх Србије. Највећи део планина са северне стране чини национални парк који заузима око 1.000 km².

KopaonikКопаоник (познат и као Сребрна планина) је највећи планински масив у јужној Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Један његов део је заштићена зона под именом национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на њему се налази и највећи скијашки центар у Србији. Његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m нмв.

Olimp (Grčka)Олимп (грч. Όλυμπος [Ólympos] — Олимпос) је највиша планина у Грчкој. Највиши врх Митикас (Μύτικας [Mýtikas]; 2.917,727 мнв) је уједно и други највиши врх на Балкану. То је један од највиших врхова у Европи по топографској истакнутости. На грчком језику Олимп значи „Светла (планина)”. Налази се између две периферије Македоније и Тесалије, а изнад села Литохора, на око 50 км северно од Ларисе и 80 км југозападно од Солуна. Планина Олимп има 52 врха и дубоке клисуре.
Планина Олимп је позната по врло богатој флори, можда најбогатијој у Европи, са неколико ендемских врста биљака. Од 1983. године се налази под заштитом УНЕСКО-а. Такође је Светски резерват биосфере.[2]

Suva planinaSUVA PLANINA Suva planina je planina u jugoistočnoj Srbiji duga 45 km, a široka 15 km, koja u geološkom i geografskom smislu pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina na samoj granici sa starijom Srpsko-makedonskom masom. Prostire se pravcem severozapad—jugoistok u visinskim zonama od 250 m do 1.810 m (Trem) i počinje istočno od Niške Banje, a završava se jugozapadno od Babušnice u Lužničkoj kotlini kroz koju protiče reka Lužnica. Suva planina je masiv sa izuzetnim pojavnim oblicima kraškog reljefa, riznica sedimenata različite starosti bogatih fosilnom florom, jedinstvena fitocenoza i šumski ekosistem, u okviru kojeg je zastupljeno 1.261 biljnih vrsta i evidentirano 128 endemičnih vrsta flore, 58 vrsta lišajeva, 139 vrsta ptica itd. Zato je prema nacionalnom zakonodavstvu, proglašena za područje sa statusom rezervata prirode i objektom geonasleđa Srbije.

Čortanovačka šumaПланинарски дом Козарица на падини Фрушке горе, у Чортановцима, у непосредној близини Дунава и пруге Нови Сад – Београд. Власништво је планинарског друштва Железничар из Инђије.

Kanjon RačeКањон Раче је усечен у средишњем току реке Раче, која извире на простору Калуђерских Бара, у северном делу планине Таре, у оквиру националног парка Тара, а улива се у Дрину код Бајине Баште.
Дубина кањона је од 330 до 350 метара. Наиласком на тријанске кречњаке река је усекла дубоки кањон, који је у средишњем делу лактасто скреће из северозападног правца ка североисточном. У средишњем делу кањон је јако узан, ширине тек неколико метара, а стране су стеновите, углачане и потпуно вертикалне. На десној кањонској страни, при изласку из кањона налази се алкално-термални крашки врело Лађевац, гравитационог типа са температуром воде 15-18°c и издашношћу 50дm³/s.

BukovacBukovac je naselje u Srbiji u opštini Petrovaradin u Južnobačkom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 3585 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 3040 stanovnika).

JelicaПланина Јелица представља природну границу између Драгачева и чачанске котлине. Припада динарском систему планина и пружа се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 30 km. Највиши врх је Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина са познатим археолошким налазиштем (849 м), Рајачки вис (818 м) и Стјеник (789 м).

Аутор фотографије: Слободан Рудић

RajacRajac je planinski predeo, deo planine Suvobor, u okviru Valjevskog kompleksa planina. Nalazi se na teritoriji opštine Ljig, na 10km od Ljiga, na 25 km od Gornjeg Milanovca, na 45 km od Aranđelovca, na 50 km od Valjeva, odnosno oko 90 km južno od Beograda. Nadmorska visina Rajca kreće se od 600 do 849 m.

Papuk (Hrvatska)Papuk je planina u istočnoj Hrvatskoj, na sjevernoj i sjeverozapadnoj granici Požeške kotline. Najviši joj je istoimeni vrh na 953 m. Papuk se odlikuje velikim šumskim bogatstvom, u kojem prevladavaju bukva i hrast, pored toga javor, klen i jasen. Na prisojnim stranama ima breze, borovice i pitomog kestena. Ogoljelih stijena ima samo u nižim dijelovima i potočnim koritima. Za slavonsko su gorje neobične Sokoline stijene (564 m) nedaleko od Gornjih Vrhovaca koje su mjestimično gole, glatke i gotovo okomite.

SuboticaVizitorski centar „Ludaš”, staze vode u okolini Ludaškog jezera, Krvavog jezera i Palićkog jezera

StaricaStarica je planina koja se nalazi severno od Majdanpeka i sa koje se pruža najbolji pogled na ovaj rudarski grad. Visina najvišeg vrha je 796 m, a sem Majdanpeka sa vrha se mogu videti planine Borski Stol, Veliki Krš, Deli Jovan i Homoljske planine.

TroglavТроглав је округласта планинска маса између долине Ибра, Лопатнице, Толишнице, Борошнице, југозападно од Kраљева и представља непосредно окружење Богутовачке бање. Јако је дисецирана бројним кратким дубодолинама и јаругама. Ширина планине достиже око 10 km.
Највиши врх Троглава је Ком (1 178 m), који је окружен са два врха приближне висине, по којима је планина добила назив.

Фотографија: https://outdoorsrbija.rs/akcije/troglav/

Veliki krš i Borski stolВелики крш је карпатско-балканска планина која се издиже северозападно од града Бора, а западно од планине Стола. У непосредној близини Великог крша налазе се Мали и Голи крш. Мали крш (848 m) је нижи део Великог крша, одсечен од њега процепом „Врата”. Заједно са Малим кршом укупна дужина гребена Великог крша износи 20 km. Голи крш налази се у наставку Стола на југоисточној страни, али он не припада Великом кршу.
Највиши врх Великог крша носи исти назив и досеже висину од 1.148 m.
Стол је планина у источној Србији удаљена 16 km северно од Бора. Врх планине Стол налази се на надморској висини од 1.156 m.

Grgurevci – Lovački dom lovačkog društva Soko

Deliblatska peščaraДелиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара[1] (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату. Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприведним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.

BukuljaBukulja je planina u Šumadiji, u čijem podnožju se nalaze Aranđelovac i Bukovička banja, a njen najviši vrh je visok 696 metara. Nastala je pre oko 15 miliona godina tektonskim pokretima, a pripada Dinaridima. Metamorfnog je porekla. Obrasla je bukovom, grabovom i hrastovom šumom, a naziv planine potiče od reči bukulj – deminutiva slovenske reči buk.